Мали ауто за велико тржиште

Продаја новог „фијата” из Србије у Америци почеће 2013, под кровом „Крајслера”, али у посебној дилерској мрежи

Првенац из Србије наишао на леп пријем међу купцима (Фото Фонет)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амерички медији регистровали су премијеру новог „фијата” у Женеви са напоменом да се производи у „обновљеној фабрици у Србији”, али ту вест пласирају у контексту општих кретања у аутомобилској индустрији и потеза њених главних актера.

„Фијат 500 Л” ће, према „Њујорк тајмсу”, на америчко тржиште стићи идуће године. Продаваће се под кровом „Крајслера”, чији је „Фијат” већински власник (58 одсто), али у посебној дилерској мрежи која се тек ствара и која сада продаје само неколико верзија модерног „фиће”, „фијата 500”.

Аутомобил из Крагујевца овде је оцењен као „фијат 500 на стероидима”, који ће се надметати у такозваној МПВ категорији (вишенаменски аутомобили), у сегменту тржишта које је према оцени „Волстрит џорнала” треће по величини у Европи (где је лане продато 1,6 милиона таквих аутомобила), али које је „пренатрпано”. „Фијат” у овој категорији већ има два аута („мултипла” и „кубо”), али, закључује блогер тог високотиражног пословног дневника, „прављење 500 Л са четвора врата у Србији, где су плате само четвртина оних у Италији, као и владине пореске олакшице и субвенције, помаже да се смање трошкови”.

„Ју-Ес тудеј” сматра да је главни мамац „фијата 500 Л” његова величина, јер би могао да се квалификује као породични аутомобил „за оне који не закерају због тескобе”.

Упркос томе што долази из Србије, нови „фијат” нико не доводи у везу са пропалим пројектом „Југо Америка”, што је добро, јер би свака асоцијација у том погледу била лош маркетинг. „Југо” је овде, после неславног краја заједничког подухвата контроверзног бизнисмена Малколма Бриклина и „Заставе”, синоним за лош производ о коме постоји импресивна колекција вицева и има репутацију „најгорег аута у историји” (наслов књиге о „југу” овде објављене 2010).

Поводом женевске смотре аутомобила, амерички медији се баве ситуацијом у европској аутомобилској индустрији, при чему их, разумљиво, највише интересује пословна срећа њиховог играча на том терену, „Џенерал моторса”, чији су европски брендови „опел” у Немачкој и „воксал” у Великој Британији.

Европски бизнис „Џи-Ема” прошле године је укњижио губитак од 700 милиона евра и појас за спасавање сада види у савезу са „Пежо-Ситроеном”, постајући, са седам одсто улога, други по величини појединачни акционар, после породице Пежо чији је удео са 31 сведен на 25 процената.

То савезништво је донекле покварило планове Серђа Маркионеа, који тражи трећег партнера за „Фијат”, коме такође не цветају руже у Европи. Профитабилним га одржава алијанса са „Крајслером”, који се на америчком тржишту готово фантастично опоравио: прошле године је имао пораст продаје од чак 36 одсто.

У Европи, према анализи агенције „Блумберг” која се углавном бави бизнис вестима, „Фијат” је прошле године имао губитак од 500 милиона евра и у том погледу не очекује опоравак пре 2014. Вредност његових акција срозала се за 31 одсто у последњих 12 месеци, а кредитни рејтинг му је на минимуму.

Трећи партнер му је потребан да би смањио трошкове развоја и повећао продају на новим тржиштима, пре свега оним у Азији (Кина, Индија), где је продаја аутомобила у великом порасту. Азија данас чини 44 одсто глобалног аутомобилског тржишта, али „Фијат” тамо реализује само три одсто укупних прихода.

Као могући партнери помињу се „Сузуки” и „Мазда”. „Разговарамо са свима”, цитиран је овде Маркионе, који сматра да је једној групи данас, да би била профитабилна, неопходно да прави између осам и десет милиона аутомобила годишње, што сада постижу једино „Џенерал моторс” и „Тојота”.

Општи проблем европских произвођача, како је овде констатовано поводом женевског сајма, јесте вишак капацитета од око 20 одсто. То је резултат смањене тражње, коју је 2008. донела економска криза, а која се због општих економских прилика у Европи не опоравља. С обзиром на то да аутомобилска индустрија запошљава око 2,5 милиона људи, ово би, из овдашње перспективе, могао да постане проблем подједнако велик као и дужничка криза у ЕУ.

Милан Мишић